Ove pjesme to nisam ja, iako sam ih ja napisao
Ovi jauci, to nisam ja,premda sam ih zbilja uzdisao.
Moj pravi život, ja sam samo disao.
Jer ja živim i kad pjesma umre.J a živim i kad patnja mine.
Ima u meni nemira dragog, a ima i moje širine.
Ja puštam i drugog da govori za me.
A i sam govorim druge same.
Ja ne marim čovjek biti ako sam umio ljude bogovski reći.
O, ja.Ja sam od sebe i manji i veći.
O, ja.Moj drugi i moj treći.
Ja ne sanjam o sreći.No ne sumnjam o sreći.
Gle ovog dvojstva i trojstva moga:
ima u meni tmine,
no ima u meni i vedrine,
i moja divna sloga.
Tin Ujević
Predivno jednostavno predivno… Tinove pjesme nikad zamrjet neće, ne znam šta priča on 😀
Zato i obožavam Tina – jer su njegove besmrtne. Kad se malo više puta iščitavaju njegove pjesme, onda njihova poruka bude savršeno jasna. :DDD
Veliki sunčani pozdrav. :DDD