Tajne zna Atlantida

Kuda nas to vodi naša Atlantida

Nemiri u nama

Pred potonuće

Vreli dah ljubavnog žara

Napušta nas

Dajući primat usahlom pepelu na izgorjelom ljubavnom ognjištu

Dok stojimo još noćas posljednji put

Na palubi krhotina ljubavi

Predajemo se u nježni zagrljaj

Suze vrele ostavljaju crvene tragove na našim obrazima

Šapućemo koliko smo se voljeli

Dok nismo se nasukali i udarili

Na santu ledenu

Tvoje prevare

Mene moja Atlantida nosi na dno boli i besanih noći

Ali previše ponosna sam

Da bih ti oprostila to što sam prevarena

Tonem u bolnim vodama, grcam, krkljam

Dok ne nastupi potpuni smiraj

Tebe, Atlantida nosi u njen zagrljaj

U ogromna, neistražena prostranstva njene ljubavi

Iako tvrdiš da me još žarko voliš

Zaboravićeš me, čim mi okreneš leđa

Danas sam ja prevarena…

Ali sutra,  možda ću ja biti manje prevarena

Od tebe…

Srećno, plovi sa svojom  Atlantidom

Povratka Nema…

 

suncica77
Hehehehe, ma mogla bih napisati cijeli roman o sebi, a to bi znacilo da sam narcisoidna, hehehe. Neka drugi o meni sude jer "ko je taj ko moze da mi kaze ko sam ja".

2 komentara

Komentariši