Zalopojka nemocnog leptira

Kao leptir iz razrezane cahure

Nemocno sirim slabasna krila

Skupljam paramparcad i krhotine

Nastale

Uslijed prepunog samara

Bremenog preteskog

Strasni vapaj zapecacenih usana

Upucujem

Nijemoj i crnoj noci

Da mi je da poletim…

Da dosegnem…

Da spoznam…

Sve ono sto majusni leptir nejakih krila

Bi lisen

Nasprasno izgnan iz sigurnog stanista

svoje cahure

Da mi je da poletim…

Da dosegnem…

Da spoznam…

Nepresuna vrela

Vulkane, uzavrele lave

Oluje zivota

suncica77
Hehehehe, ma mogla bih napisati cijeli roman o sebi, a to bi znacilo da sam narcisoidna, hehehe. Neka drugi o meni sude jer "ko je taj ko moze da mi kaze ko sam ja".

4 komentara

  1. Draga Avadon treba se prepustiti svim culima da nas zivot nosi sa svojim carima, pa i onim ruznim. Treba ga prigrliti, uzivati i crpiti iz njega da postanemo mudriji za stenenicu-dvije u nasem duhovnom razvoju.
    Veliki pozzic. 😀

Komentariši